a ne leži mi se.
Kako bih rado sad pred vetče
s tebom krojz livade projšetala,
i onaj poljubac što si isko, a ne dobio, ti dala.
Pa da i nebo pukne.
Ne bi mi bilo žal, ni stid.
Namjerniče, ne tiči mi kam,
nek oni koji netčine
utčine tšto ja ne učinih;
jer ja tek sad znam
kako dušu perže neispunjena davanja.
1422 ljeta, kad se radovaše sretni a ja zmreh.
(zapis sa stećka, Radimlja kod Stoca)
