Bi l' se smio okladiti
brico,
curu brijat' al' se ne
nasmijat'!
Brico brije, cura mu
se smije,
tupa britva, pa mu
lahko nije!
početak maja 1993.
Mala moja, čupavije' nogu,
ili šišaj, il' ćeš
platit' globu.
Obri' brico, samo nemoj
dolje,
jer su dolje obrijale
lole!
Dobavljanje ciagerta je obustavljeno, čeka se
završetak tunela. A čeka se još nešto. Kraj rata!?
Cigareta ima još, štedićemo, razvlačiti. Tako
da se u logoru sve manje o tome priča, glasno se mašta o kraju rata.
Primirje je potpisano, Vens i Oven su nam
državu podijelili na deset nekakvih regija, političari su prihvatili. Milošević
je ubijedio Karadžića.
Televizora nemamo, koliko vijesti s radija
razumijemo Foča će pripasti nama. I to, još i s Tuzlom povezana. Sasvim
dovoljno da se glavom zavrti.
Polovina, ipak, klima glavom. Govore kako
kantoni nisu konačni, a s obzirom da se ide na formulu 3+3+3+1 logično je da
ima i nelogičnosti. Logičnim uzimaju i to što su za sporazum bili i Milošević,
i Grci koji su organizatori. Dodajući kako su oni ti koji se pitaju, dok je
Karadžićevo samo da sluša.
Pola je nas koje muči što je Karadžić pristao
- ali se i izjasnio da njegov potpis treba i Paljanska skupština da potvrdi. To
je mjesto gdje kreće naša rasprava.
Ja imam svoj stav, formiran na Trebovoj, kada
sam razumio Majora dok je govorio da će Bosne biti koliko je puškom oslobodimo.
Sada ju je manje nego što je se u sporazumu nalazi. Ne znam ima li Karadžić
mogućnost da se Miloševiću suprotstavi, znam zašto ne prestajem vrtiti glavom.
I dok ta jedna polovina već pomalo slavi kraj
rata, svi koristimo dok se još čeka zasjedanje na Palama. Opuštenije je i na
položaju, ovdje još više vremena da se družimo, raspravljamo.
Ti razgovori otkrivaju kako je među drugima i
više onih koji samo žele kraj rata, nego što sasvim vjeruju u njega. Ali, bilo
je i iskreno ubijeđenih. Jedan od takvih me je posebno iznenađivao.
Želio sam lično provjeriti da li je moguće da
se Senad Leha Hajdarević svrstao među naivne.
-
Vala, vrijeme je
da se nešto radi – pođoh izokola – ono neki dan mi skroz blesavo ispa, samo
nekol'ko ljudi bezveze zijani glave. Ako mislimo Bosnu oslobađati, daj da to
počinjemo polahko privoditi kraju.
-
Ti se zajebavaš?
-
Što bih!? Pa,
nećemo samo ovdje čamiti, slušati radio. Zapravo je mene strah da se posve ne
odivknemo, pa onda negdje glupo zaglavimo.
-
Nema više ratovanja,
to ibij iz glave!
-
Ja, vidiš, više
vjerujem nama nego primirjima!
-
Ni ja nisam nikad
bio optimista, ali je sad Mešunarodna zajednica čvrsto odlučila...
-
Kakva, bolan,
Međunarodna zajednica!? Mah, ovi su to pred njima morali potpisati, a vidjećeš
kada se ovamo vrate...
-
Ovamo je samo
formalnost. Bilo je bitno slomiti Miloševića.
-
Ma i to je sve
njihova igra. Toliko civila pobili, zla nanijeli, i da sad lahko podviju rep.
Ovo oni pred svijetom glume mirovnjake. Ko oni su za mir, a onda će srediti
tajno glasanje poslanika. Gdje će se ranije dogovoriti šta će ko napisati,
možda i naštele da bude tijesan rezultat.
-
Ne mislim da će
biti tajno glasanje.
-
Ne mora ni biti.
Što nisu namjestili da ih poslanici čekaju? Sad će doć' Milošević i reć' ovima,
ono što doista misli „Sporazum ne valja, ali mi smo morali potpisati“, i znaš
šta će reć' vojnoj Komandi „Mi smo morali potpisati, ali vi ne morate!“
-
Znači, ti ne
vjeruješ!?
-
Ja, jok!
-
' se kladiš?
-
Hoću. Iako se ja
u principu nikada ne kladim, vam kad sam sto-posto siguran. Nego, u šta bi se
ti, kao eto kladio?
-
Ni ja se, inače
ne kladim, ali mi je omiljeno ono - ko dobije, od poraženog traži, na fer
osnovi, da uradi što je već zamislio.
-
Ehm... To može
biti bogzna šta, nego sam ja nešto skont'o. Evo, ako to primirje zaživi ja
puštam kosu i neću je kratiti deset godina, il' dok se opet ne zarati!
-
A-a, nije ti neki
fazon, ti si kosu i pred rat pušt'o. Nego, daj da te ja ošišam na ćelavo. A ja,
znaš da nikad u životu nisam brkove nosio, ali od večeras ih puštam, i ne
brijem ih dok primirje ne zaživi. Ono, sto-posto zaživi!
-
Davaj ruku! I, da
znaš, ja te već počinjem zvati Brko. A ti mene, slobodno počni zvati - Čupo!
-
Ti, meščini
navijaš da se rat nastavi!?
-
Dabogda me ti
sutra na ćelavo šiš'o!
