Znam,
ja sam jedini krivac;
ali, ne krivi me,
želio sam i ja da te imam!
Razumijem zašto govoriš
da sam jedino trebao
život da ti dam;
ali, razumjećeš i ti mene,
uz život idu i geni!
Ne, ja te se ne stidim,
znam da bi bio
kakav čovjek i treba biti;
Vidim to još sada,
vidim kako žudiš da za majku pitaš,
žudiš - a usne ti ćute!
Ne mrzi me, ne preziri,
uskoro ću ja tamo
i sve ću ti objasniti;
Odahni, sine, slobodno,
majku -
bolju nisi mogao imati!
Doći će i ona za mnom,
a ti ćeš tada,
već sve znati o njoj;
Bićemo mi, sine,
i skupa, i srećni,
sve troje...
