mene konj;
žabac me zbaca,
konj kopitom gazi!
Šerbe sanjam,
maštrafe žvaćem -
blatinom me poje,
otrovom kupaju,
krvlju spiraju!
Mrvama me mame,
hljebove iz želudca čupaju;
sablje žderem,
mačeve mi na kašičicu daju,
čačkalicom srce bodu!
Mravi mi se venama šeću,
kerovi nokte grizu,
crvi kosti hrumaju,
vrapci mi mozak kljucaju;
magla mi ga ispira...
Znoja svoga ližem;
magareći izmet povraćam,
svoje oči izmećem!
Ljubim stope stonogama;
s kozjim tragom općim...
******
tebi,
govorim, nemani,
što rovariš sudbom našom kletom;
Jednom svojom trepavicom
zgnječiti me možeš,
krvlju mojom
svoju sjenku natopiti...
Moju sjenku
taći
nećeš!
Nemani:
dušu moju po
oblacima prospi;
- u džehennemu, dok gorjela budeš,
ona će te klati!
