zapis sa stećka (sretan 8.mart)

Ase leži Asta, Bogčina Zloušića kšći,
a ne leži mi se.

Kako bih rado sad pred vetče
s tebom krojz livade projšetala,
i onaj poljubac što si isko, a ne dobio, ti dala.
Pa da i nebo pukne.
Ne bi mi bilo žal, ni stid.

Namjerniče, ne tiči mi kam,
nek oni koji netčine
utčine tšto ja ne učinih;
jer ja tek sad znam
kako dušu perže neispunjena davanja.

1422 ljeta, kad se radovaše sretni a ja zmreh.

(zapis sa stećka, Radimlja kod Stoca)

37 Niko nije mogao prije

Došla Drina od brijega do brijega,

draga moja,

od brijega do brijega!

Il od kiše, il od bijela snijega?

Nit od kiše, nit od bijela snijega,                         23.jun 1995.

već od suza Zvorničkije cura.

Bog ubio Zvorničkog muhtara,

što otjera momke u soldate

pa ostaše cure neudate!

Sve ovo što se zadnjih par dana dešavalo na neki je način ostavilo traga na mene. Umorio sam se od ničega. Nisam više siguran da ima išta što ne mogu, a opet mi je sve postalo mrsko.

Preko volje se hvatam karte i računa, mrzi me otići po hranu ili po vodu, ne igra mi se kanasta, noću mi se ne da spavati a danju bih rado stalno ležao. Nije mi više stalo ni da često budem uz Hama, nekako mi je nebitno i sve to što se oko nas dešava.

I tako, propustio sam direktno čuti još jednu tužnu vijest. Okolnosti me, opet nisu zanimale.