Ko se ono br'jegom šeće,
ko li ono bi?
"Ja sam ona iz šehera.
Suljagina kći!
Imala sam devet ašik'
i malo mi bi!
A kad dođe Smail-beže
i dosta mi bi.
Na glavi mu crven fesić
od tri dukata,
na njemu je mor-dolama
duga do zemlje.
Sevli stasa, tanka pasa,
soja gospodskog!
Dok
smo u grupi, više nego u koloni, kretali se brinom, ćutali smo i razmišljali o
tome šta je ispred nas. S tim da su mene misli vukle nazad, neprespavanoj noći.
Gledao
sam mantil koji jeste bio dijelom već prisušen, i nisam mario što ću putem trpiti
nelagodu preostale vlage na njemu i opasnosti da me to i prehladi, tek sad na
sve gledam pravim očima. Baš je meni ova kiša trebala, pokisao jesam ali zato
noge ponovo osjećam. Svrab je nestao, bar dok planinsko sunce ponovo ne užegne.
Sinoć sam se nadao da ću moći izdurati današnji put, jutros sam u to siguran.
Pred
Komandom nas je čekalo petnaestak mladića. Desetak je bilo naoružano i jašili
su konje, oni bi nam trebali predstavljati obezbjeđenje. I jedni i drugi su
bili zakićeni torbicama ili manjim ruksacima, iz kojih su se širili mirisi
vrelih pogača, mesa, kajmaka, meda... Ti mirisi su se spajali i do nas dopirali
s okusom gorčine.
Neko je izvjestio Majora da smo stigli, pa sam ubrzo imao priliku prvi put u životu vidjeti čovjeka o kojem sam ova dva-tri dana toliko slušao.
Znao
sam da je tek par godina prebacio preko četrdeset, zato sam očekivao nešto
mlađe lice. Čuo sam da je iz JNA penzionisan, navođeni su različiti razlozi. Po
jednim pričama u pitanju je bila neka bolest, drugi su tvrdili kako je to zbog
alkohola, treći da je sve sređeno zbog velikih zasluga, a o kojima su se
prepričavale bajke. Što niko nije sporio, dobio je bar dva ordena za hrabrost u
miru! Ako su u nabrajanju njegovih pilotskih podviga i duplo dodali, što
preostane dovoljno je da ga ostavi jednim od najsposobnijih vojnih pilota bivše
JNA. Otud valjda i izgled lica, koji je varao oči koje bi ga gledale, ali i
uvjeravao uši koje su o njemu slušale.
A,
tek gard!
Čim
je izašao iz šatora nastao je takav tajac. Očito je uvijek tako, mi smo se samo
uklopili. Učinilo mi se da je stala i bleka ovaca, da su i okolne stijene
željele izraziti poštovanje prema samo jednom čovjeku.
-
Momci, drago mi je da ste ovo shvatili ozbiljno.
Jednako kao i svaki drugi zadatak. Što i nisam ni sumnjao, poslije jučer. Kad
je dio vas otišao u Trošanj, koje danas očekujemo s dobrim vijestima. Znam da
vas to više zanima, više od svega, ali će vam, upravo zato, ovo dobro i doći.
Rat je, i mi smo vojska, moramo se tako i ponašati. Napominjem da sam za
izvršenje ovog zadatka, za najodgovornije odredio Seja Kovačevića i Rama Krša.
Njima sam sve i objasnio, ponavljam i vama: Možete dotjerati samo onu stoku
koja je napuštena i kod koje ne bude čobana! Ostalo, što vas zanima, pitajte
njih. Usput, imate dovoljno vremena...
Nije
nam dao mogućnost da njega bilo šta upitamo. Možda je neko i imao namjeru, ali
se nije usudio. A, ko zna, da li je i imalo smisla.
***
Konjanici
su bez riječi okrenuli konje i pošli, mi smo ih slijedili. Već sam znao da niko
ni riječ neće progovoriti, sve dok bar katun ne napustimo.
Zato
mi je sve to vrijeme u ušima odzvanjao malo piskutavi, pa ipak tako oštri
Bešovićev glas. Pitao sam se da li je to samo dar prirode, ili su i to
školovali na vojnim akademijama. Uglavnom, kao i sve, i glas mu je bio - pravi
oficirski!
Ono
što sam čuo, i ovo što sam vidio, dovoljno je da shvatim kako je neko
predodređen da bude komandant. Pošto smo polagano išli u susret Zelengori opet
se prisjetih nekih ranijih vremena, kad je jedan drugi veliki komandant na ovim
prostorima kovao slobodu...
Dok
smo Trebovu i katune ostavljali iza sebe većina je već razmišljala o onome što
nas čeka u Borču. Meni je još bilo rano. Stalno razmišljam o svom dnevniku, u
koji imam toliko toga upisati, jedva čekam da počnem. Pod posljednjim
dojmovima, tragao sam za riječima kojima ću predstaviti čovjeka koji i u meni
već budi više od divljenja.
Samo
jedna rečenica, jedan osjećaj me osvajao. Bešović je tačno onakav čovjek,
kakvog je Allah i mogao i morao poslati, ili bolje rečeno vratiti ovom narodu.
