Aferim, Jovane

Jovan Dučić je od mjesta gdje je u Beogradu službovao do mjesta gdje je stanovao imao proći pored devet kafana. A bio je poznat kao ljubitelj kapljice, pa je tako vremenom došao na udar prijateljskih zajedljivih jezika, koji su stali neprestano prigovarati kako Jovan ne može bez kafane, zapravo da nije toliki karakter da bi mogao i jednom s posla doći kući a da ne svrati u jednu od tih usputnih kafana. Na kraju se i oklade. Jovan je, naravno, tvrdio da je jači karakter negoli se ovima čini.
Dođe dan da se to provjeri. Jovan prvih pet-šest kafana prođe i ne obazrivši se na njih. Kod sedme je malo okrenuo pogled, kod osme malo i zastao. Već, devetoj je bio krenuo u susret.
Ipak, prije nego uđe ponovi sebi "Daj, Jovane, možeš ti to. Dokaži zlobnicima kakav si karakter". Okrenu se i zaputi kućnim vratima.
Traživši ključ da otključa kapiju, još jednom se zamisli "Aferim, Jovane, dokazo si da možeš. Da si karakter. Red je da se, za to, častiš pićem!"
Okrenu se Jovan, i završi u onoj devetoj kafani...