Dan
koji je na izmaku, učinio je puno. A i preostalo je vrijeme trebalo pametno
iskoristiti. Kada je Mišo pozvao da se spremimo za pokret, niko nije pitao gdje
ćemo. Neki su znali, neki slutili, ali je većini, poput meni, bilo svejedno.
Sad, još više vjerujemo Mišu.
Od
Suvoda smo ponovo odustali, shvatili smo silaskom na put. A po izlasku iz
Perućice, vrlo skoro uviđamo da nas čelo vodi nazad na Sniježnicu! Do nje ćemo,
razmišljajući, postati i sasvim blizu odgovora - zašto.
Kada
smo mogli čuti pucnjavu na drugoj strani, nije je bilo. Zbog čega smo se logoru
privukli sasvim oprezno. Moglo je biti da je Trebova pala, da su u nju ušli
četnici. Isto se moglo desiti i Sniježnici.
Zastali
smo dvjestotinjak metara ispod, i osluškivali. Tišinu, koja je djelovala
nestvarno. Gluhlje nego što ju je Perućica pokazivala. Razlog da opreznost
udvostručimo, da deset minuta čekamo mirno, a tada pošaljemo izvidnicu. Ne znam
kako, u njoj se i ja nađoh.
Primičemo
se na pedesetak metara. Kolibe se naziru, sve izgleda kao da godinama tu nije
bilo nikog. I dalje se krećemo tiho, ali se polagano oslobađamo straha. Četnici
znaju za ovaj katun, znaju da nam je tu logor, ali, očito, ne znaju da je bio
napušten.
Prilazimo
prvoj kolibi. Reza na njoj je onakva kakvom smo je ostavili. Trenutak kada
počinjemo remetiti onu tišinu, koje smo se plašili.
Dok
pozivamo ostale, biramo odgovore na pitanja koja su nas najviše brinula.
Zaiskrila je nada da naših još ima na Trebovoj, a sve manje vjerujemo da je
neko, iz druge grupe koja se odvojila, zarobljen.
Dok
ostali prilaze, stiže nam i prvo razočarenje. Ulaskom u Ćasarinu kolibu
shvatamo da nije dolazio. Da jeste, ako ne bi zagledao konje, neku bi poruku
sigurno ostavio. Ostavićemo mi njemu novu, ali ujutro.
Sad
imamo posla. Iako mi se učinilo da je potraga za Ćasarom bio naš prioritet,
nikome ne pada na pamet da šalje nekog da ga traži.
Mišo
nas postrojava, a ja stižem naći još jednu nadu da je situacija na drugoj
strani bolja nego je zadnjih dana doživljavasmo. Ćasara se od dvogleda ne
odvaja, da je uočio tamo nešto sumnjivo, ili bi on potražio nas, ili bi svakako
naišao ovuda. Osim, ako... ako vjeruje da je i Sniježnica pala!
-
Rasporedićemo se u nekoliko grupa – vrijeme je da
svi od Miša saznamo kako će nam izgledati ova noć – mislim da je najbolje po
četvorica-petorica. Moramo prije zore napeći što više hljebova. Od hrane neka
svako uzme šta hoće i koliko može. Oslobodili smo se sveg teškog tereta,
nemojmo da više o tome brinemo. Ujutro ćemo ponovo pokušati preko Sutjeske, ali
to ne znači da ćemo je i odmah preći. Možda ćemo još tri-četiri dana da se
krijemo, prije nego što četnici oslobode jedan prijelaz. Sajo će i noćas nešto
skuhati, možda je bolje ovcu nego tele. Ipak, hrane ponesite što više!
Ja
nisam ni kontao postavljati kakva pitanja, a bilo mi je drago što to ni drugi
nisu radili. Odmah se počinjemo dijeliti u grupe. Tad saznajem još nešto.
Ako
smo ja i Mufo čekali da se raziđu ovi koji su imali svoje kolibe, nismo znali
da nama sličnih ima još. Možda da Faruk nije, ali se on i dalje od Mufa nikako
ne odvaja. Iako je i sam svjestan da za njegovu ranu više ništa ne može
učiniti.
S
nama su i Senad Hadžić i Latif Bičo. Laci je to i potvrdio, a na moje pitanje
gdje je njegova koliba.
On
i ja smo i krenuli tražiti jednu praznu. Mene je, čak, Mujo Rizvanović svraćao.
Možda bih i pošao s njim, ali mi se nije objašnjavalo da nas je petorica. A i
Laci je već zvao.
Nećemo
se raspitivati čija je, ali je prepuna. Mislim da boljeg sušenog mesa nema. A,
med je med, kajmak je kajmak.
Ima
i brašna i germe. Ni pećica nije loša. Žurio sam dovesti Mufa, Faruka i Senada.
Laci
je već naložio vatru.
-
Ko će kuhati hljeb? – htio sam cijeniti vrijeme.
-
Ja nemam pojma! – Laci odmah isključi sebe.
Isto
učiniše i Faruk i Senad. Nudiše se ići po vodu, donositi drva, a još jedino
mogu prosijati brašno, ako već nije prosijano. Također bi i tepsiju oprali.
-
Onda, nema nam druge – meni je jedino preostalo
da se počešem iza uha – moj Mufo je u onoj vojsci profesionalno ispekao
pekarski zanat. Da nije zaboravio dokazao je u Zamrštenu. Vrijeme je da od toga
i mene nauči nešto!
