uveo, bačen cvet?
Na svetu nikog nemam -
treba li mene svet?
Išao sam dalje, dalje,
ljubavi tražeć hlad,
da u tom hladu umrem,
čezneći, starac mlad.
Mloga mi lepa moma
darova pogled svoj;
al jedva što bejaše...
O, bože, bože moj!...
Prvi je pogled osto
u srcu urezan;
mlađanih mojih leta
ovo je bio san.
O njoj sam samo snevo,
ona mi beše sve:
neka me ona voli,
a svet prezire.
Svet mi je ona bila,
ja nebo, sunce njoj;
al preka sudba htede...
O, bože, bože moj!...
U ovu goru zađoh,
u strani zavičaj,
ne gledam njeno lice,
njenoga oka sjaj.
Samo se sećam raja,
mladog života svog,
svakog poljupca, glasa,
pogleda njezinog;
Pa tiho tužim, venem
i kunem život svoj
u ovoj pustoj gori...
O, bože, bože moj!...
